BOGAMI ĆE ME MLATNUT' OVIM KUKURUZOM

On d fejs, of d plejs, što bi rekle kolege s bibisi-ja

04.10.2006.

Nisi ti dobar kol'ko loša sam ja

Ranim sabahom uputim se ja prema fakultetu svomu. Nije to tako daleko od moje mahale, al' nikad se ne zna šta se može ispriječiti na putu. Uzmimo za primjer klasike kao: gužva u saobraćaju, kvar tramvaja, saobraćajke ili maj fejvorit-susret sa kolegama revizorima.
I tako bi i tog jutra. Bi tramvaj. Bi Ninochka. Bi revizor. => Bi svađa.
"Djevojko! Karta!" - gleda me mali, kočoperni revizor
"Molim?!" - gledam u njeg ha?-pogledom
"Kartu na pregled!" - opet on
Uputim još nekoliko ha?-pogleda (koji inače spadaju u moju užu specijalnost), ali avaj! Nikakve reakcije od njeg. Onda se
sjetim da mi je drugarica pričala kako je ona jednom u tramvaju pred ispit nešto ponavljala. Revizor joj prvo tražio kartu, ali kad je vidio vrijednog stjudenta onda je počeo savjetovati samo da uči, da se ne zaljubljuje sad i tako... I pokušam i ja tu strategiju. Stavim knjigu u lijevu ruku da mu bude na vidiku. Opet ništa. Onda se sjetim metoda svog brata koji nikad nije imao problema s revizorima. Kako? Lako. Samo ih ignorisao.
"Nemam kartu, nemam para, nemam ličnu!" - kažem mu skroz smireno, okrenem se prema prozoru i uključim opciju 'ignore'
"Haloooo tebi govorim! Ne govorim zidu! (op.a.čuj zidu, kojem zidu u tramvaju?)" - i povuče me za rukav
"Nemojte me doticati!"- ja onako maximalno teatralno
Zbog načina na koji sam rekla ovu zadnju rečenicu, drugarica koja je sa mnom bila zafrkava me i sad. Istina...jesam imala ton
k'o glavni junak nekog historijskog spektakla, kada na kraju filma govori završnu misao.
Onda mi je gospodin u plavom još nešto progunđao i otišao u sumrak (čitaj: prvi dio tramvaja). Poslije, kad je vidio da ću
izaći dolazi do mene i govori nježnim glasom "Ne možeš se tako ljutiti..bla bla bla...i ja radim svoj pos'o...bla bla bla..." I to sve govori kao da mi se ulizuje. Pa ne mogu da vjerujem. Zašto svaki put kad sam najveća stoka prema nekom, najbolje prođem. Bojim se da mi se ne osladi ovaj 'stoka-style'.

POENTA: Ma ništa...samo ne volim revizore :D

04.10.2006.

Imal' bujruma?

E otkad Ninochka razmišlja da pokrene kakvog bloga malo. I eto uvijek bijah lijena ili...hm...lijena. A nijesam bila sigurna i kolko cesto cu moci postavljati postove, al' pošto je Ramazan bice posta, ha jel? Ha jest! Šta cu tacno pisati na ovom blogu, ne znam, valjda neke zanimljivosti koje mi se dese u toku dana ili neke stvari from d past kojih se eto sjetim. živi bili pa vidjeli. Mada ja sebi dajem najviše mjesec dana da ću izdržati. Ovo je upozorenje onim potencijalnim ovisnisima o mom blogu huhuhahaha. Eto, sad bih da priupitam bloggersku mjesnu zajednicu 'Imal' bujruma, aaaa???' :D

BOGAMI  ĆE  ME MLATNUT\'  OVIM  KUKURUZOM
<< 10/2006 >>
nedponutosricetpetsub
01020304050607
08091011121314
15161718192021
22232425262728
293031

MOJI FAVORITI

Brojač posjeta
40983

Powered by Blogger.ba