BOGAMI ĆE ME MLATNUT' OVIM KUKURUZOM

On d fejs, of d plejs, što bi rekle kolege s bibisi-ja

28.11.2006.

Ko sam bez tebe...

Ne znadoh šta je prava sreća dok tebe ne spoznah.  S tobom sve ide taaaako glatko. Prije tebe su svi bili za jednokratnu upotrebu. S tobom ne boli i više me nije strah.

Oooo Venuse, oštrice ti se pozlatile.

24.11.2006.

Ne klepeći nanulama...

Priču pričao moj rođak meni, a njemu priču pričao drug, kojeg ćemo zvati Čeči. Rođak inače živi u Njemačkoj, a i Čeči je nastanjen odnedavno u zemlji Švabiji.
Čeči kupio auto bijesno, švapsko oriđinal. Pošao s bratom u posjet rodbini u BH. Bili neko vrijeme i onda ko i sva dijaspora, pošli malo i na more. Prije polaska Čečin rođak, samouki automehaničar uradi kompletan pregled auta. Uz standardno "eto ga k'o bombona, samo pići" rastadoše se. Krenuli na put nešto puno rano, ako ne i ranije. Tek što su izašli iz Sa, poče nešta klepetati (ne čujem nešta mi klepeće huhu). Čeči zaustavi auto ispred neke pekare (jedino što je tad bilo otovreno), da priupita imal' kakav automehaničar blizu. Prvo pita jednog hljeb-mejkera. On ni 'mu', ni 'be', a Boga mi ni 'ce'. Otresa ruke od kecelju, odvezuje je i krenu prema autu. Nadviri se nad otvorenu haubu i 'inteligentno' reče "A šta mu je?". Čečiju smiješno, čuj pita 'šta mu je', pa da zna šta mu je, ne bi ga ni zvao...al nejse, fin naš Čeči, "Ma eto ne znamo ni mi, zato ako nas možete uputiti kod nekog automehaničara da je blizu, a da je voljan primiti nas u ova doba". Hljeb-mejker razmišlja i drekne se prema kolegi koji je ostao u pekari "Ooooo, znaš li ti imal kakav  mehaničar da se može nać u ova doba?". I on šuti. Ista situacija, otresa ruke od brašna, skida kecelju prilazi autu(i dalje šuti). Nadviruje se nad auto i sad još 'inteligentnijim' tonom "A šta mu je?". Čeči i bratu mu smiješno, al' ne smiju se ipak cijene trud uložen. Lijepo zahvale i nastave put, iako ono nešto još klepeće.
Sada već počelo da sviče. Prolaze kroz neko mjestašce i vide onako poprilično idiličan prizor. Nana i dedo sjede u avliji, piju raaanu, raaanu, sabahile kafu. Nana u dimijama, na glavi šamija, a na nogama opanci. Dedo  u odijelu, na glavi francuzica, a na nogam opanci. Nazovu selam i onako malo se proderu da traže automehaničara. Dedo ustaje, ustaje, ustaje...i dalje ustaje, ustaje, ust'o. Prilazi, prilazi, prilazi...i dalje prilazi, priš'o. Nadviruje se nad auto (naravno ništa ne govori kao i prethodnici) i izjavljuje totalno neočekivano, aj min rili anblivbl "A šta mu je?" Tu  Čeču i brata uhvati akutni napad smijeha, al' ne mogaše se smijati da dedo ne čuje. Poče dedo teorije tipa "Da se nisu kočnice zagrijale?" (ja stvarno nemam pojma o autima, al' rođo mi objasni da je logično ko ono Zgembino 'Ambalaža rotira..Čija majka crnu vunu prede...'). Pokušavaju oni odgovoriti dedu od te ideje, al' hoće dedo sam da provjeri. Provuče ruke i samo se ču lagan zvuk 'ssssssss' (to je onaj zvuk kad se stavi meso na roštilj). Uglavnom jadni dedo se dobro opržio i brzo povukao ruke uz glasnu 'konstataciju' "Ku*ac nisu kočnice!!!". Šta dalje da se priča, Čeči i brat više nisu mogli ostati ozbiljni, nakon tolko 'A šta mu je?' i ove zadnje rečenice...Uglavnom odoše oni nekako na more. Ispostavilo se da je samo neki skroz nevažni lim klepetao, ništa strašno ...Al' priča osta da se
priča..

21.11.2006.

Bože kako godine lete...

Razgovor između malog rodjaka (3-4godinice) i moje Ninochke-senior:
R: Tekta, tekta, a gdje je tvoj tata?
NS:Nemam ja tatu sine. Umro je.
R: A gdje je on sad?
NS:Pa kad neko umre, onda ga zakopaju.
R:A tekta, tekta, jesil ti njega poželila?
NS:Jesam sine, al'..
Gleda je onim svojim plavim okicama i kaže:  Tekta ja ću njega otkopati, pa ćemo ga odvesti da mu daju onu veliku bocu u Hitnu. Imaju oni tamo i velike i male boce, a daćemo mu veliku da ozdravi.
NS:Ne može to srećo tako. Ne mogu ni doktori...
R: Ma moooože, tekta može, imaju oni hitne dotkorice, nisu obične, nego one hitne dotkorice..

E kolko sam samo puta poželjela da postoji takvo nešto...


 
19.11.2006.

Kako sam skinula mrak s očiju....

Lako...sklonila kosu s lica i bi svjetlo... E jestel pomislili?ccc.
Sad kad sam pridobila vašu pažnju, da vam pričam šta mi se jednom desilo. I sve je super i sve je za pet kad si
žensko tek došlo na svijet. Bijah mlada, zelena(ovo nije na nacionalnoj osnovi). S drugama svojim se zaputila u Slogu. Tako, plesalo se, skakalo i onda smo sve čoporativno morale u WC. Velika misterije za muške (šta ćemo zajedno u WC-u, hoćemol jedna drugoj gaće čuvati?) Siđosmo dolje, zaobiđosmo nekoliko utvara/prikaza/aveti i i obavismo...khm...šta smo trebale, da ne detaljišem... Svi izašli samo mene nema. Čekali me, čekali, a meneee neeema i neeema meeee. A ja jadna stojim unutra s pokvarenim šlicem na hlačama, ne znam šta ću...ko pokušavam nešta popraviti, al' slabo ide. One spomenute utvare/prikaze/aveti kucaju da uđu, ja ih jedno po jedno lagaaahno odj..ovaj uputim na drugu kabinu. Vratile se moje druge da vide, jesam živa. Uđe jedna da mi pomogne (čitaj: da zajedno očajavamo). Kaže "Pusti mene da ja probam". I ja stojim, ona se spustila na koljena i pokušava spaaaasit'  štooo seee spaaaaasiiiit daaa. Vidjela da se onaj neki dio iskrivio i govori "Moraš ga ispraviti da bi uš'o". I u tom trenutku ulazi jedno darkerče, koje nisam valjda uspjela odj...ma uputiti znate već...Samo zamislite scenu, ona na koljenima, ruku usmjerenih prema mom međunožju i govori "Moraš ga ispraviti da bi uš'o". Cura preblijedila i govori...'aa zauzeto je'. Moram priznati da mi je to čak i u onoj svoj nervozi bilo pravo šššega
(mehko ššš). Onda su cure neke solidarisale s bašlijama, pa smo  nekako sanirali tu šlic-sitation.
Naravoučenija koju je mlada izvukla....Bašlija iz grlz best frend...Hebo dajmondz...

16.11.2006.

Hoćemol'?

Hajd da ne budemo kreteni i da pomognemo čovjeku. Haris Švrakić obolio od raka abdomena i hitno je potrebno skupiti pare za operciju. Evo linka da se upoznate bolje sa situacijom. Nije dovoljno ako vam je samo žao, ali mrsko otići do banke da uplatite. Da je kafa s prijateljima/djevojkom/momkom ispalili bi se iz kuće ko metak. Zato imajte na umu, čovjekov život je u pitanju.

http://sarajevo.city.ba/?cat=479&id=4265O/

ovome saznadoh od Leda i odlučih da stavim i na svoj blog, a mislim da bi svi vi trebali uraditi isto. Što više ljudi postavi, više će ljudi pročitati, a nadam se i uplatiti.

 

14.11.2006.

Hajde moala da pišemo post....što da ne..

Jesam ljenčuga aaaiii? Periodično pišem postove, valjda kad imam ovulaciju (tad sam plaho plodna).
Kupih ne mp3, no mp4. Bilo nešto vrlo, veoma, mlogo jeftino, pa se odlučih na te drastiče mjere. Sad sam glavna u tramvaju, počnem nesvjesno pjevati i svi se počnu njihati u ritmu muzike za ples. Onda ja izvedem malu koreografiju uz onu šipku na sredini tramvaja, a sve baba što ima u tramvaju se okupi da mi budu bek plesačice i bek vokali...i onda se ja trznem iz maštanja i vidim pun tramvaj, sve jedno na drugom i niko me ni 2 %...šmrc...a zamisao je bila tako dobra. Želim da se zahvalim pod br. 1 finansijerima ovog projekta, zatim Simpliju koji me veoma profesionalno izvještavao o najpovoljnijim cijenama u gradu....želim da zahvalim svojim profesorima, nemam pojma što, tek tako da se malo ulizujem...eto dosta za(h)valjivanja od mene. Odo sad fino ono uputstvo da proučim, seljak čojek, sve mu treba nacrtat. Neko mi reče da ne podržava Folk-format, odo to da proučim, pa da vratim ako se ispostavi da je istina..huhihehoha
P.S. Da ne zaboravim, Šiškica kupila novu jaknu, sad se jadna više neće smrzavati...Neće više imati izgovor da se privija uz mene samo da je ugrijem....eto draga, nek ti je sa srećom, pa zovi na slatku.. ;P

05.11.2006.

Stranac u noći...

Pošto sam ja Supergirl, sasvim je logično da je sve vezano za me sa prefixom 'sjupr'. Pa i memorija mi. Tako se desi ponekad da vidim osobu koja mi se čini poznata, pa se sjetim da sam je jednom vidjela u tramvaju ili u superxafsu. Po tom pitanju definitivno nisam na Ninochku-senior, koju je tata 4-5 puta upoznavao s istim čovjekom, a ona nikako da zapamti čovjeka. Il', jednoma joj se desilo da vidi praaaavo poznatog čovjeka kad je išla s tatom na Vrelo Bosne, pa pošto nije htjela  da ispadne nekulturna fino se pozdravila, pretpostavljajući da ga zna. Onda joj je tata objasnio da se pozdravia s Harisom Silajdžićem...
Ali i najboljim se desi da ponekad posrnu...
Jedne lijepe subotnje večeri oko 9 sati, zaputih se sa ženskinjem svojim do jednog od Pubova u Šeheru nam najljepšem. Čudno
vrijeme to 9 sati naveče...vrijeme kad je prekasno za sjesti (nema se gdje, osim  sa rezervacijom), a prerano za stajati (jer bi bili jedini koji stoje). I napravismo kompromis, koji krug obiđemo da vidimo ima li ko poznat da se malo..khm..prišlepamo. U jednom trenutku vidim starog druga, kojeg nisam vidjela ihaahaaaj. To mi bilo jedno od prvih 'internet poznanstava', kad sam bila mlada i neiskusna, i koristila mirc (nc nc nc). Baš se onako obradujem, pritrčim mu, zagrlim ga, poljubim. 'Pa gdje si, nigdje te nema'. On se smješka, malo iznenađen. 'Ma eto...' . Vidim malo mi drugačiji, ali ništa čudno, ipak se nismo dugo vidjeli. 'Pa gdje si sad, jel isti onaj posao?' ja radim apdejt informacija. 'Ma sve staro..' on se i dalje smješka i kratko odgovara. Onda meni dođe luda ideja, da ja nisam pogriješila osobu 'Ma Keno, jel' de?'. On sad već mi se u facu smije
i kaže 'Nije, Suad je'.  E reko moj Suade...i samo produžim...
Pa dobro, kao što rekoh i najboljim se dešava. I tako sam ja sebe utješila, ali avaj... I bijaše opet subota (možda već nakon
7  ili 15 dana). I bijasmo moje ženskinje i ja. I bijaše jedan drugi kafić. Blizu ulaza stoji neko ko anbilivbl liči na Kenu. Sad se ja lomim, da li da priđem ili ne. Ako ne priđem, a bio Keno biće bezveze. Ako priđem, a bude onaj Suad, misliće momak da mu se nabacujem, baš sam 2 puta mogla tako pogriješiti, e baš... Krenem oprezno, kad sam došla na metar od njeg', ipak vidim da je to Sudo Lav od prije neku noć. Prepoznao me i smješka se. A ja ni 5 ni 6, a Boga mi ni 7 ni 8, nego samo skrenem
na desno prema WC-u.
Kad sam prokletinja, sa svima se pozdravljam. Umjesto da sam bitchy-spice, pa kad se neko sa mnom pozdravi da ga pogledam
ha-jel-se-mi-znamo-pogledom.
A sad najozbiljnije, dešava mi se ponekad kad izlazim iz tramvaja da zamalo kažem 'Doviđenja' onim ljudima što su
ostali...ima li nade za me?

02.11.2006.

Maybe baby...

Danas me predavanje podsjeti da sam AB negativna krvna grupa. Sjetih se kako sam to prvi put saznala. Jagoda je imala maturski rad u srednjoj 'Krve grupe' i za praktični rad svima u razredu vadila krv i određivala krvne grupe. I tako kad sam vidjela da sam negativna krvna grupa, nije mi se sviđalo, pa joj rekla da mi ponovi još jednom. Pošto je rezultat ponovo bio isti, ja je pogledam svojim telećim okicama i pitam da još jednom ponovi. Ponovo AB negativna. Vjerovatno sam je pitala još koji put, al' mi je rekla da sam dosadna (pretpostavljam, pošto se tačno ne sjećam, a to mi zvuči kao logičan slijed situacije). A sad se neko pita što je to toliko važno, pa ovaj...  Kada je majka negativna krvna grupa, a otac pozitivna, onda u trudnoći moze doći do komplikacija (pogotovo u drugoj, trećoj, četvrtoj,... pa kolko to planiram uuu :D). Naravno postoje načini da se to spriječi, al' mi nešto zvuči sigurnije tražiti Rh-negativnog muža (jer ako su i majka i otac Rh-negativni, onda nejma problema).
Eno, mala 4.srednje bila i već razmišljala o potomstvu. E jesam vala, i to rekla sebi 3 mala drekala, onako optimalno, da
uvijek u kući veselo bude. Doduše to je bilo vrijeme kad je brat tek otišao u amer'ku (neću namjerno velikim slovom da pišem, pu hebem ti zemlju daleku), pa sam se mami žalila što mi nije rodila jal još jednog braceka jal jednu sestricu. Onda sam sagledala još neke aspekte (naime, skontala sam da ću to ja morati rađat', osim ako se šta ne promijeni in d fjučr) i
odlučila da ću dobro porazmisliti, pošto ni meni 'pelena od guzice nije otpala' (akording tu maj mam).
Sad gledajući s naučnog aspekta, na te gimnazijske prijenose, zaključujem da sam vjerovatno bila u periodu narocki rečeno
'plodnijeh dana', pa mi hormoni uticali na te majčinske osjećaje.
Ovi hormonski disblansi se ne dešavaju više. Mlada se knjige prifatila, ni za šta drugo vrIJemena (što bi rekli na onoj
reklami za Fary) nema. Ma dobro, nađe se za neke ključne stvari, kao neke iz prethodnog posta hihi.

P.S.zaključci današnjeg dana:
-ne pokušavajte odgovoriti bakicu koja je naumila da uđe u krcat tramvaj. Džaba što joj jedna noga viri kroz vrata, ši iz
innnn. Ouu jeeeeaa, gooo grenmaaa ;D
-ovo maxuz za momke: ako šmekate neku djevojku i mislite da vas ona ne vidi razmislite dobro...ogledala su čudo (u ovu svrhu
mogu poslužiti i razne staklene površine i prozori)
-koliko god se pun amfiteatar mojih kolega pikao kao akademski građani, ako profesor spomene neke zamjenice tipa 'ga','mu'
tako da se može izvući iz konteksta, svi će se zgledati sa dobro poznatim osmjehom (npr. danas je profesor uporno govorio
ako neko ima 'mali' onda ne može imati 'veliki' i obratno, bilo je nešto vezano za krvne grupe, jopet)
-opet nešto za momke (što sam vam nešto blagonakolna danas): uštedite sebi vrijeme, okanite se djevojaka koje su više od vas
-postoji neko ko može pričati više od mene i danas sam s njim provela većinu dana. Da mi je ko pričao ne bi vjeorvala...
-ljudi su ko ovce, ako jedno krene na crveno svjetlo na semaforu i ostali će za njim
-ne isplati se kupiti mp3 od 512mb, jer je onaj od gigu za malenu, malenu mrvicu skuplji

P.P.S. Znadel ko gdje ima jeftinih, a dobrih i kvalitetnih empetri-ja?

BOGAMI  ĆE  ME MLATNUT\'  OVIM  KUKURUZOM
<< 11/2006 >>
nedponutosricetpetsub
01020304
05060708091011
12131415161718
19202122232425
2627282930

MOJI FAVORITI

Brojač posjeta
40983

Powered by Blogger.ba