BOGAMI ĆE ME MLATNUT' OVIM KUKURUZOM

On d fejs, of d plejs, što bi rekle kolege s bibisi-ja

12.02.2008.

Tutnji život pored mene, ne gleda četu luđaka..

Juče ispre' čitaone na fakultetu mi u mene, govori kolega 'joj večeras mi nema cimera, biću sam kući'..mi svi pitamo 'hoćel bit ludnica aa?' Kaže 'kako neće, nema njega, moću anatomiju naglas da ponavljam, dernek'..
A danas je meni dernek bio od ranog jutra. U 8 i 15 jutros vađenje drugog umnjaka, tako da sam sad u deficitu s umnjacima (-2), pa ne tražite logiku u postovima mojim. Prvo zakasnim na zakazanu operacijičicu (deminutiv od 'operacija', ne znam kako se kaže). Ali svojim šarmom ubijedim sestru da primi karton. Dodjem na red, u sobici obučem onu zelenu haljinu, stavim zelene pape i zelenu kapicu. Kažem joj da mi je kapica FULL COOL,što bi rekla moderna raja. Ubila se za pokupit kosu kad pitu praviš. Onda mi ona predloži da skinem majicu, da mi ne bude vruće. Ma ja sam čestita, ne mere se mene tako lako skinut..barem dok ne čujem šuštanje ojra.
Ušla iskusna avlijanerka u salu za haperacije, sjela, legla, sve po proceduri, sjećam se od prošlog puta. Odma' sestra poče 'Doktore, ovo je jedina pacijentica koja je rekla da su ove kape dobre za pokupit kosu kad se pita pravi, a ne da bi dobro poslužile kod farbanja kose'..Šega, šala, pošalica. Malo atmosfere pred haperativni zahvat, nije zgoreg. Jedna anestezija, druga.. Pita me doktor jel mi utrnuo lijevi dio vilice, 'jes vala' rekoh. On da provjeri, poče me šamarat malo,onako iz zezancije. 'Ma možete mi vala raditi šta hoćete s lijeve strane, ništa ne osjetim' rekoh ja i odmah postadoh svjesna ozbiljnosti svojih riječi. 'Neće niko skontat, neće niko skontat'ponavljam ja u sebi. Jok! 'Đeš mu bona TO reć! Čuj šta hoće! Aaa! S lijeve strane! Aaa!' prozbori mudra sestrica.  U sali tišina! Tišina! Buahahaha prolom smijeha sa svih strana...hajde kontam, šega, šala, pošalica. Malo atmosfere pred haperativni zahvat, nije zgoreg. I eto, bi atmosfera, bi operacijičica, bi neosjećanje usana i lijevog dijela glava općenito. Nije ništa boljelo,kažem fala Bogu na anesteziji. Uputim se domu svomu, svratim do apoteke i na izlazu sretnem Šiškicu i čojeka joj. Malo popričala s njima, kaže Šiškou 'aaa curi ti pljuvačka s lijeve  strane aaa', ja se jadna brišem, ona umire od smijeha. Ma vala mogla si me zeznut da mi je golub sletio, ja bi ga pokušala rukom oćerat, ko kad duša(ja) ništa ne osjetim. Zahvalim joj se za poruku podrške jutros, čiji je sadržaj bio tobejarabi,za ne objavit na blogu. Zahvaljujem se i Doktorki na njenoj poruci čiji je početak isto obećavajući 'E sretno mala, samo nemoj ići prema svjetlu...' A da zahvalim i jednom,od juče, poslovnom čojeku, što je ubacio poruku za mene u svoj pretrpani poslovni raspored.
Eto, tako. A sad odo da bol bolujem, jer anestezija popušta,a ja kao ,napominjem,stara avlijanerka, ću da se analgiram pa će da prođe ko da ruuukom odnese.

07.02.2008.

Bio sam jednom novembar kao u bukvaru..



Ima jedno mjesto drago srcu mom. Na jednom desnom ramenu, pa kad se hoće prema vratu. Eto, samo da se zna da ima to jedno mjesto, koje polako postaje savršeno anatomski prilagođen jastuk za moju čupavu glavu...lalalala


BOGAMI  ĆE  ME MLATNUT\'  OVIM  KUKURUZOM
<< 02/2008 >>
nedponutosricetpetsub
0102
03040506070809
10111213141516
17181920212223
242526272829

MOJI FAVORITI

Brojač posjeta
40569

Powered by Blogger.ba