BOGAMI ĆE ME MLATNUT' OVIM KUKURUZOM

On d fejs, of d plejs, što bi rekle kolege s bibisi-ja

30.03.2008.

Nek neka padaju ćuskije, neka me sevdaaah opijeee...

Nakon cjelodnevnih šopingova i ostalih aktivnosti koje ubijaju u pojam, napokon dođoh domu svomu. Inače, mati mi moja mila kaže da sam nikak'o žensko jer mrzim te šopinge, te probaj ovo, te probaj ono. Te gledaj kad će ti neko ući u kabinu dok isprobavaš nešto. (juče mi je npr. jedno malo dijete sklonilo paravan skroz uz povik 'maamaaaaaa'...nije moje dijete San'le mi). I taman kad sam pomislila evo, saću fino malo odspavat kona upalila DMsat (pretpostavljam)..i kroz zidove koji nas dijele jasno su se čuli 'Zidovi' od Dare Bubamare...i ja jastuk preko glave, al' jok, kad Dara pusti avaz to ima celo selo da čuje 'ooooooviiiiii ziiidooooviiii duuušeee imaaaajuuuu'. Uz jedno glasno 'e hebali te zidovi' zaključih da nema ništa od mog sna. Hajde, nema veze kapacitet sam ja. Mogu nakon cjelodnevnog hodanja izdržati večerašnji izlazak i bez imalo sna između. Nakon onako sunčanog dana ja se nisam ni sjetila da bi mogla naveče kišica pasti. Na tu mogućnost me upozorila Doktorka preko telefona, pa smo malko vodili jedan modno osviješteni razgovor, na kome bi nam i sam fešn guru pozavidio:
- Štaš' ti obuć' večeras?
- Ne'am blage.. Ti?
- Isto.
- Ma daj biće ofirno da smo u istom..
I nismo bile u istom, a glavna je razlika u tome što je ona bila u čizmama, a ja u baletankama (kolko sam ih puta u toku večeri o'sovala možete samo pretpostaviti). Sam put prema centru šehera najljepšeg, bio je avantura. Tramvaj radi do čvile, pa autobusom do muzeja, pa opet tramvaj. A naravno na ulazu u autobus stoje revizori i selktivno traže karte (čitaj: samo djevojkama, a muški bez problema prođu). Prije mene nekoliko momaka prošlo bez problema, a meni se man in blue obraća 'aaajmo malo karte na pregled'. 'Evo sad su momci pokazali, sve u redu' ja mu kažem i on se tu malko zbuni, a ja lagano klizećim uđem. Diskriminejšn no no. (a prije sam praktikovala da kad uđe Doktorka koja ima kartu da im samo kažem 'evo gospođa je upravo pokazala' i pokažem rukom na nju). U gradu  bilo super, mislim kako bi drugačije i bilo, unatoč kiši i ostalim elementarnim nepogodama.
E sad ide dio kad smo se vraćale kući. Potrčale da uhvatimo taj GRASov avtobus i nakon trke s preskakanjem lokvi na 100 metara utrčimo u bus ko dva spidi gonzalesa. Još nađemo i mjesto za sjesti. Divota! I vozile smo se tako i dobrih 30 sekundi, kad skrenu autobus..malko se zbunjeno pogledasmo i Doktorka pita jednu djevojku 'Jel ovaj autobus inače ovuda ide?' (za formulaciju pitanja sam joj obećala 2 mjeseca zezanja na njen račun). Kaže djevojka 'ja ja...za Buća Potok'. Nakon što smo izašle Doktorki prođe kroz glavu misao da nas je možda naša šarmantna saputnica izigrala(stručno:izlevatila) i da autobus nije za Buća Potok. Ubrzo smo odbacili tu ideju zbog ljupkog bućapotokljanskog(jel se ovako kže hmm) akcenta dotične, a i općenito zbog ostalih saputnika. Onda smo pribjegli manevru hvataj-komercijalu u kombinaciji sa zovi-nekog-ko-ima-avto-i-voljan-je-da-nas-vozi-kućici-slobodici. Uspješno dođosmo kući nakon silnih peripetija, pokisle, umorne, malko iznervirane, a opet zadovoljne i što bi rekli naši stari 'veri hepi'. I baš nešto razmišljam uvijek su mi najbolji provodi bili kad nešto pođe po zlu, pa onda se čupaj smišljaj šta, kako..jedne prilike smo tako Doktorka, Šiškica i ja bježale od kiše i kao jedinu zaštitu imale jednu duksericu i strateški je rasporedile preko naših glava..onda je bilo gubljenja japanki na sred prometne ulice..al to je sve materijal za drugog posta. Evo sad gledam kroz prozor divan dan, ubio se za šopinga aaaaaaaaaa...hir vi go agen.. đast đoukin, od te ljubavi nema ništa lalala

BOGAMI  ĆE  ME MLATNUT\'  OVIM  KUKURUZOM
<< 03/2008 >>
nedponutosricetpetsub
01
02030405060708
09101112131415
16171819202122
23242526272829
3031

MOJI FAVORITI

Brojač posjeta
39976

Powered by Blogger.ba