BOGAMI ĆE ME MLATNUT' OVIM KUKURUZOM

On d fejs, of d plejs, što bi rekle kolege s bibisi-ja

13.12.2007.

Hladni prsti decembra, ide nova godina...



Cuh ovu pjesmu na radiju, jednoglasno zakljucismo ja i ja, da je jedna od najvecih sjebada za mene..Sanjala sam nocas da sam dobila plavog stojadina za rodjendan. Kako naravno ne znam voziti, uzela instrukcije. Pustim kvacilo skroz, prvi je put ipak. Auto se ugasi, djeca mi se neka smijala...
Hajde,tješim se, barem sam savladala mijenjanje brzina...prva, druga, peta, šesta, tu za mene nema mjesta... Poslije vozimo se po tranzitu..Stojadin i ja.. i Alisa pjeva... A spavala  i budila se
nocas u 1500 navrata.. pomislim, da pocnem brojati ovce, pa se sjetim Mr.Beana kako uzme onu sliku s ovcama i prebroji kolko HI' ima vertikalno, kolko horizontalno, pomnoži na digitronu i zaspe ko beba... pa se nasmijah, pa mi se još manje spavalo.. Onda sanjam kako sjedim u bašti tamo negdje kod Holideja i kako neke bube padaju s one strehe gore. Prvo se prepala, pa poslije kad vidim kol'ko se neka djevojcica smije i meni bi smiješno.. Ona mala, slatka, u haljinici nekoj rozoj,prava princeza... Ja ko i uvijek konstatujem, kako volim djecu i kako su mi preslatka..sve dok nisu moja. Onda se ope' probudim..samo da hoce više svanut, znam da cu imat podocnjake do koljena, al' da mi je više da ne sanjam..zaspem još jednom. Ovaj put sanjam onaj tamo prolaz kod Sirana, sanjam da u Imperijalu igra film 'Put narandži' il kako vec..odmah sam shvatila da sanjam, Imperijal je zatvoren odavno...Probudim se, svanulo...Baš bi bilo fino da renoviraju Imperijal...


16.10.2007.

Zagrli, sad me jako zagrli...

Pocetak 4.razreda srednje. Ekskurzija. Jedna naša drugarica skontala nakog deckica. U po noci nam upala u sobu da nam prica o romanticnom upoznavanju ofo ono.. I sad ta 'veza' trajala i 2 dana na zdravlje i na dug vijek. Vidio je on otprilike da se ona druži sa Doktorkom, Šiškicom i sa mnom, ugl. otprilike je zapamtio gdje je, šta je, od kakve je familije tj.raje itd, itd.. I sad mi u holu hotela stojimo, te drugarice nigdje u radijusu 10 km (samo da me ne tuže za povredu autorskih prava za ovo zadnje). Šiškica i ja vidimo tog đuvegiju kako prilazi, a Doktorka stoji okrenutih leđa i ne vidi ga. Sad on njoj prilazi (da ne kažem na foru s leđa), zagrlio je, pa je ko miluje po kosi, pa glavu nekako primak'o - obraz na obraz style. Mi gledamo, skontale smo otprilike da je on Doktorku zamijenio za svoju višegod..ovaj višednevnu djevojku. Doktorka izgubljena, polako se okreće, ne zna ja'na šta je snašlo. Kad skonta da je pogrešnu djevojku obgrlio, ustuknu i on ja'nik.
E pa, paša momak stvarno ne znam kako to..Jel to fino tako? Ne znam jel uopšte potrebno naglasiti kol'ko smo se Šiškica i ja smijale. Ja mat're mi moje (ovo s krajiškim akcentom) sjela od smijeha...sjela na one pločice u holu..

Jal 1., jal 2. godina fakulteta...Ono neko Red Bull takmičenje kod mene u mahali. Šiškica, ja i još neke naše raje hejbet. Popeli se na proplanak neki da bolje vidimo kako se spuštaju niz strmu džadu. I gore ne proplanku (kako ovo romantično zvuči..a nije) sretosmo jednu drugaricu iz osnovne. Ona s momkom i on sad nas ostavi na trenutak. Vraća se i zagrli Šiškicu, slično đuvegiji iz prethodne priče. Nas tri naravno cijepamo se od smijeha. On se izgubio jadan, kad je vidio svoju djevojku preko puta sebe, a bio ubijeđen da je zagrlio. Ipak ovo je malo blaži slucaj, i Šiškica i ta dugarica su bile u crvenom, a on je samo preko oka gled'o...

E sad vi meni recite kako ja ovo da tumačim? K'o uvredu? Jer to se desilo i Šiškici i Doktorki, a meni JOK! A š'oooo? Š'aaa to men' fali Titat'?
Ili...da shvatim k'o upozorenje, da sam ja slijedeća...i da malo pripazim leđa..khmmm..


13.10.2007.

Taxi trebam da joj pobjegnem sad..

Tek sad skontah da je i u prošlom postu bilo nešto o taxistima. I da ovaj taxista na prethodnoj slici liči na Mariju Šerifović.
Doktorka i ja, u četvrtak uputile se prema faxu. I što jednostavno kad može kompikovano..nestane struje, tramvaj stane...Šta ćemo? Kako ćemo? Pretrčimo ulicu, četvere oči otvorimo (2 komaTa ona, 2
ja), tražimo taxi. Presretne ulazimo u taxi što nam je stao, voziii miškooooo. Miško vozil', vozi, al' usput komentara hejbet. 'Šta je ovo gužva ovolika. Pa ne može sve, i baklava i frizura dan pred bajram..je*o mater, vidi kako se onaj ubacuje'. Onda tamo negdje na Marin Dvoru gužva abnormalna,
al' iza tramvaja nijedno auto. Osim našeg Šumahera, prestrojavanje desno, pa lagano sportski lijevo. Mic po mic došli tamo gdje šestica skreće. Doktorka mu ponavlja do kojeg ćemo fakulteta, da ne zaboravi skrenuti. Kaže drajver (ne kompjuterski drajver, no taksi drajver): 'To ti misliš vidi ludog taksiste, da ne produži? Da nas na Pale ne odvuče?'. Mi malko zalegle od smijeha. Onda nam prič'o za neku stariju ženu što je nekad vozio i kad je krenula da izadje rek'o joj: 'Nemojt ovdje izlaziti, da vas šta ne opali', a ona će ti njemu, moje sine blogerski čitaoče 'Nisam ja te sreće'.. Mi opet malko zalegle..i taaako...majke mi htjela sam još nešto pisati, samo isparilo.

Hajd onda evo za kraj vic što mi je Šiškica pričala neki dan:
Idu dvojica vehabija ulicom. Prolazi pored njih djevojka u minjaku.
Vehabija 1: 'Tobejarabi!!!'
Vehabija 2: 'Tobejarabi!!!'
Idu dalje. Prolazi pored njih djevojka s ekstremno velikim dekolteom.
Vehabija 1: 'Tobejarabi!!!'
Vehabija 2: 'Tobejarabi!!!'
Idu dalje. Čuju iza njih neko govori: 'Tobejarabi!!!'
Vehabije: 'Gdje?!?! Gdje?!?!'

08.09.2007.

Što te nema, što te nema...

Kojim dobrom Ninochka? Ma ja nako malo. Odlučila da održim ovaj tempo 1 godina-1 post... E sad ja bih k'o trebala pisati šta mi se izdešavalo od zadnjeg javljanja? Ehhh bašššš ppffffff (odmahujem glavom i zabacujem kosu u jednu pa u drugu stranu,pa se šertski pogledam u ogledalo i kažem 'Đes moaalaa' i namignem).. Ajjj evo na radiju Semir-kako nema piramide,znajul' ove oči lagat'?-Osmanagić...'man jarabi Semire, pa dokleN..
Nego jel se meni čini il' je k'o malo hladno, ne puno...ništa što ne može popraviti dvije trenerke (jedna utrpana u čarape, a ova preko nje JOK, da ne ispadnem seljak),čarape prve, čarape druge, čarape treće-pokušala nisam mogla naći adekvatne, papuče-žute, majica kratkih rukava, majica dugih rukava,dukserica prva za oko krsta, dukserica druga za preko svega toga...i eto to je to (i nisam još preko svega toga obukla kako se zove ono k'o jakna,al' bez rukava? eh to,to..nisam obukla hmm). Mama mi kaže da sam ista dedo svoj, koji je poznat po tom, recimo slojevitom oblačenju (i usred
ljeta)...
I eto tu prestaje moja inspiracija za pisanje posta, šta ću nisam se odavno vozila tramvajem odkad nema predavanja, nepresušnim izvorom ideja za bloga.. Eh baš.. Mada su Doktorka i Shishkica neki dan imale malo pobliži susret s revizorima. I sad im toplo oko srca kad se toga sjete..a i meni suze
radosnice kad mi pričaju..
A nije mi vala ljeto bilo nešto plaho aktivno, uglavnom radno, što će reć' učeće..Po đahkad se malo izađe, a češće ne izađe, što je meni onako teško padalo jer sam ja programirana 'samo da mi svit bihajnd ov majn puta vidi'.. Jučer malo izađoh s čo'jekom i sve šega, šala, pošalica..I na semaforu iz taxija pored nas izađe omanji taksista u kožnjaku, ašćare se vidi ppk 1/1, krenu prema autu što je do njeg stajalo (a bila je i mušterija u autu). Dedo neki unutra i otvoren mu prozor. Ovaj taksista pljuje na dedu (kad kažem 'pljuje' ne mislim vrijeđa ga...nego hrak pljuc pljuc..otprilke) i dere se '*eeeeebem ti faaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaamiliju', pa se okreće gleda ko je sve vidio.. E
aferim sine, to majka jednom rađa.. Al' ne mogu se požalit' da nam nije bilo zanimljivo..
A kad smo već kod papaka...sjetih se malo SFF-a i onijeh sa crvenim vrpcama oko vrata..a ovo ne
progovara ljubomora iz mene duššše mi...
I za kraj malo nelogičnih pjesmica. Sjetih se da je bila neka pjesma od..neke Sabine men' se čini..ugl ide 'Još uvijek mirišem na tebe ja, a nije protekla ni godina' . E sad il' se meni čini il' je ovdje jedan opasan logički kiks... Eno čim se ja bavim, šta meni misli preokipira hahahah. Da
sam administrator sad bi sebi dala doživotnu zabranu bloganja..
Pussich kissich bwogich pozelich coneccijazezich lolich jojjesamcoolich.

22.01.2007.

Jel' idemo il' je gotovo? Nije još...

Jesam i ja dosadna s ovim postovima. Svaki dan nešto pišem, samo nećel' mi posjećenost porasti...
Na slici moja uchiteljica, koja mi je juče dala 5 iz Bosanskog... pussssaaaachaaaa za naj naj najjj uchiteljicu...Ostavite puuuuunooo komentara šta mislite o njoj kiss, kiss, leez, leez... hmmm pokušaću nastaviti bez ovih prenosa....
Ne pisah ništa već mjesec i kusur...nisam ni praznike čestitala ni ništa, Nina sramoto ccc. Da se pokušam iskupiti...sretan bajram, božići, nove godine.
Bilo je materijala za postova i previše, al' nikako da se nakanim da nešto napišem. Vidjelo se puno selebrtija po najdražem nam Šeheru našem, upoznalo se novijeh ljudi, s nekim ljudima se ne priča više, nije se pretjerano ni s revizorima ganjalo....sve je to život...
Od selebrtija izdvajamo Deen-a, Nazifa Gljivu, Igora (s ntv99) i naravno sjajni Blaž Slišković (inače široj javnosti poznat kao 'I thinkS....Zrinjski...'). S Nazifom kod iste ciganke kupovala kišobran (on od 5KM, ja od 3KM...neka, kupovaću i ja od 5KM kad postanem Alfa superstar). Kad smo već kod Alfe, jestel' vidjeli one dražesne poručice tipa 'Suada dobra ti zeljanica' ili 'Ako misliš na sex, to mi nije ni na kraj pameti, ja tražim prijatelja.Mina.' Isplati se kablovska zbog Alfe ako ništa, San'le mi..(ovo 'San'le mi' je preuzeto od kolege Simplija).
Deen-ovog cuku nabila nogom...nisam namjerno nestašno cukče mi izletilo pred nogu...na vlasnika, šta li.
Na fakultetu sve staro i dalje me profesori mole da ih ponekad mijenjam na predavanjima, a gdje ću to...kol'ko god da sam inteligentna, načitana, kompetentna (komponentna što bi rekli neki)...ukratko bistrica prava...ipak sam ja student samo...sačekaću barem da završim fax...(a stvarno ne smijem više biti ovaaaako skromna..ccc)
Naučila sam i jednu veeeeomaa korisnu taktiku za napunit kredit. Dakle nazovete 1204 ukljucite razglas i pustite da se bh telecom teta dere 'vaš kredit iznosi 4 ka-ef' i u tom trenutku prolazite pored jednog od roditelja...može i oba...onda su šanse još veće...Ovu taktiku 'vjeverica' (da ne kažem 'zec' opet, mislićete da nemam friškijeh ideja, pu pu, pomjerite se s mjesta) naučih od jednog plaho kreativnog momka....Nije loš, samo malo boje ne razlikuje, crvena i narandžasta(da ne kažem ORANGE) mu ponajslabije idu ;PPP
Spomenuh i revizore, pa da obavjestim široki auditorijum da sam odlučila napraviti iskaznicu..mislim ne u kućnoj radinosti, nego uz pomoć preljubaznih teta iz studentske i jos ljubaznijih (mada ne znam kako je to moguće) teta iz GRAS-a. Istina nedostajaće mi one slaaatke rasprave s momcima u plavom, tipa 'Gdje je karta' 'Nemoj preko moje grbače studirati'. Ehhh sve što je lijepo kratko traje. Sad ide onaj smiley s mLooogo plačnim očima.
Eto jesam se i napisala....ma čujemo se mi uskoro opet, za mjesec, ako ne i prije hihihiih
I taaaaaaako.... ;)
P.S. Evo sad na radiju rekoše da je po istraživanjima nekih naučnika današnji dan najdepresivniji u godini. Zbog neplaćenih računa, lošeg vremena...i još nečeg, ne čuh...A meni baš nije...kakaaav diiivaaan daaaan. I taaaakooo..

19.12.2006.

Snijeg pade na behar na voće

Kad mlada zna, onda zna. Danas dobih ni manje ni više no 10 (slovima: deset). Nije bio ispit nego kolokvij (il' što bi neki rekli kolokovij). Ugl. kolokvij bio iz muškog reproduktivnog sistema, pa mi mama reče 'nije te bilo stid dobiti deset iz tog'.
Nisam odavno pisala post, pa nisam imala priliku naružiti kišu, a evo vala i snijeg od juče. Inače stvarno mrzim snijeg i stalno citiram jednog legendarnog asistenta s faxa mi u mene, kaže 'Ko voli snijeg, da Bog da mu u dnevnom boravku napadao'. Al jutros me neko romantično raspoloženje ufatilo, nešto mi sve lijepo izgleda, k'o s neke razglednice. Ne brinite, brzo me prošlo kad sam vidjela da ću zakasniti na fax. Taxija naravno nigdje s glave, a ni s noge, ni ruke...taktikom 'zec' uspijem nekako naći slobodan taxi ali avaj...onaj taxista ko namjerno, nikako da se prestroji u slobodnu traku, samo najveću gužvu traži. I onda ono hinjski, ko fol suosjećajno 'Jel to kasnite?'. 'Pi*ka otac, materna, strina, majka mu stara' vrištim ja ( u sebi naravno).... Pu hebem li ti ove zimske gadosti...ovaj radosti...
S Doktorkom posjetih Sajam knjige u Skenderiji. Slabo su pazara imali od nas, al' smo se mi pošteno ismijali jednom čo'jeku koji je glumio neku djevojku što jučer nije htjela uzeti knjigu jer nije bila u najlonu (ne djevojka, no knjiga).... Meni se čini da je bilo najviše Beograđana bateeeee 'Izvolite devojke, imamo divne popuste'. De me divno popusti ondaR, ha jel...
Put do faxa se odužio, ufatili se neke gluposti i samo to ponavljamo...onda sačekamo da malo zaboravimo (2-3 minute najviše) pa opet neka spomene i onda buahahhahaha...
Kontamo šta ćemo za novu. Znamo onako okvirno, standardna raja i grad Sarajevo, pa gdje nas alk...ovaj vjetar odnese. Al što ne mogu onih ukrasa što ih stavljaju zimi pred praznike. Sve se zbunim navečer kad izadđem, mislim zalutala na neki teferič, pa kolo zaigram, iiiiiiiiiiiiiiiiiiiijjjjjjjjjjjjjjjjjjjjjjuuuuuuuuuuuuh. Ohoho kad mlada počne igrat. Samo mi žao što dimije ne ponesem, a za dukate možemo improvizirati.
De mi recite ima li ko kakav prijedlog za vikend, da se ja na vrijeme informišem. Mala napomena, ja vikendom smatram čet,pet,sub i ned. E sad. Imatel kakvih prijedloga aa?
Za kraj,
Edo Maajka se razveo. Kraj citata, ovakvu mi poruku sinoć oko 12 poslala Šiškica. Muahahaha, simpatično...

12.12.2006.

Put putuje Latif Aga...

Ima dvije, tri, možda  i četiri sedmice. Bili mi...čekaj možda ima i 5 sedmica, al nema više sigurno. Da nastavim. Izlazili vanka i u neka doba skontamo da subotom komercijala radi duže i da se  možemo njom vratiti. Imadosmo i sreće, u zadnju komercijalu ušli. Dajem vozaču 5 KM za Šiškicu i mene. I on govori '40 feninga?'. Ja mislim čovjek traži da bi lakše kusur vratio. Pogledam u novčanik, ono sve krupno 100, 200 maraka, nekoliko puta po 200 eura i taaaako (sad kad mi se počnu ove lakovjerne muške sponzoruše javljati :P). 'Nemam ništa sitno' kažem našem Šumaheru i kulturno ostanem čekati kusur. Pogledam u Šiškicu, nešta mi išareti š'a-ti-je-baa-luđakinjo-jedna pogledom. Prilazi i daje onih 40 feninga što je Šumi tražio. Mislim  baš dobro, sad će mi brže kusur vratiti i pružim ruku. Čo'jek me pogleda ko da sam kakav retardos. Šiška kad je skontala da čekam kusur počela se smijati (ko) luda.Povuče me za rukav 'Šta to ti..huhuhahahha...bona....huuuheehehhahahaohoho.... čekaš... hohohhehehuhuhuuhhah'. 'Pa kusur', gledam šta joj je, ne čekam valjda karte za koncert Mie Martine (bila sam prošle sedmice, gostovao i Deen i Lily i Nino Pršeš...ja kako je looodnica bila, pusacha cmokacha kissacha krkacha svima. muahahaha pu pu pu :P)
'Tuko jedna, poslije 12 karta je 2,70'. Oooooo pa da ti hebem majku jamajku. Čuj 2,70, em što nas
orobiše (mogle smo taxi uzet da smo bile pametne...ko što nismo), em što se izblamirah.
Lajk a popišana sjedoh...i tako sjedila sam kao bik koji sjedi...sjedila sam dok nisam
posjedila...(za neupućene by Zoster ;D ).

11.12.2006.

Blogoljupci zdravo, zdravo

Nisam odavno slova na blog mi u mene postavila. Što je ustvari dobro, jer znači da mi socijalni život cvijeta (čitaj: super se družim sa svim udžbenicima, koji su svi cca 500 strana). Nego da vam kažem kolko mrzim kišu. Skoro kolko i bljuzgavicu... Em što mi farmerke budu mokre do koljena (a ja još ko i pazim gdje stajem), em što nekako frljavo kišobran držim pa pola pokisnem, em što mi se kosa još više uvije pa izgledam ko Chucky...
Nego, odlučih da vam pričam kako sam bila dražesno dijete (dražesno do te mjere, da je mama čim me rodila podvezala jajovode...dooobro nije, al ne zamjeram joj ako joj je padalo na pamet).
Od malijeh noga bila sam veoma promiskuitetna. Da, da, ja sam ona mala nafrakana na slici iz obdaništa, što se naslonila na dječaka do sebe. Šta je zlobnici, momak mi je bio...samo ne znam jel on znao za to. Doduše puno sam mami olakšala sporazumjevanje s rodbinom kad gledaju slike i pitaju koje sam ja na slici. Samo kaže: 'Ta mala što se naslonila na dječaka do sebe'. Onda je ja pogledam, pa se ispravi 'Na momka se naslonila, to joj je momak'.
Sad ne znam jel zbog ljubavnog fijaska s dječakom iz obdaništa (kojem se čak i imena i prezimena sjećam :D ) ili zbog nečeg drugog, al' vrlo mlada sam počela i piti... Sa 6 godina. Istina, prvo po preporuci doktora jer sam bila malokrvna, mama mi davala po pola fildžana vina. I meni se nešto svidio ukus i iskoristim prvu maminu nepažnju, zavirim do frižidera i doooobrooo se ulijem. Mama je tek posumnjala da sam malo..khm..potegla, kad sam počela nepovezano pjevati po kući i hodati u krug...
Ne znam jel moj brat (zvaćemo ga Kemo...oooj Keeeeeeeeeeemooooooooooo), znao kakvu mafiju ima za sestru...Uglavnom jednom prilikom on mene nagovori da probam ulje sa stola i ja uzmem flašu (mlada i naivna, to je bilo na samom početku moje alkoholičarske karijere, moRe bit da sam se ponadala da je tekila il kakav alkohol slične boje). Tek nakon nekoliko gutljaja, skontam kolko je odvratno. Bratu osmijeh u stilu hanke paldum (stau od hau do hau). I tu ja odlučim da ću mu se osvetiti. Prvom prilikom uzmem Tabasco onaj odvratni iz humanitarne, istresem cijelu bočicu u čašu i dospem malo vode. 'Braaaacooo, hoćeš ti soka ja ne mogu više' (brišem usta da misli da sam ja otpila već malo). Uzme on, onako s punim povjerenjem u mene (skoro ko ja ono ulje). Kemo otpio više od pola čaše dok nije osjetio kako ono prži (Prrržžžžiiiiiiii seee srceeee mojjeeeee od ljubaaaaviii tvojeeee). Onda je bilo malo ganjanja po kući. Mama naravno nije vjerovala da je njen anđelak sposoban za takvu gadost. Vazda sam bila ivl đinijs. Eto da se ne pitate jel to nešto odskora. Nije, nije, ako ne vjerujete pitajte Kemu. ;D

05.12.2006.

Jesi gled'o Rocky 1, jesi gled'o Rocky 2...

-Znaš koga sam vidjela neki dan u svojoj mahali?
-Koga?
-Rocky-ja. Auto mu se pokvarilo i podig'o onaj lim i gleda i gleda...
-I šta ti?
-Pa idem prema njemu.
-A šta on?
-Pa gleda i gleda...
-I šta ti?
-Pa ja mu priđem sasma, sasma blizu...
-A šta on?
-Pa pogleda me onako značajno.
-I šta ti?
-Pa samo uđem u auto i skinem majicu. On se isprva zbuni, al' brzo dođe sebi i uđe u auto...jasan ti je daljnji slijed situacije...
-To ti mene zezaš?
-Ma neeee.....hahahah...
-De sad ozbiljno, šta ti, a šta on?
-Ma ništa, samo prođoh pored njega....
-A majica?
-trtrt a četiri? trtrt a četiri? trtrt a četiri?

P.S. haj probajte izgovoriti: ISKRISTALISAŠE LI TI SE MISLI
danas mi Šiškica dade u amanet da naučem ovo izgovorit bez grIJeške.

28.11.2006.

Ko sam bez tebe...

Ne znadoh šta je prava sreća dok tebe ne spoznah.  S tobom sve ide taaaako glatko. Prije tebe su svi bili za jednokratnu upotrebu. S tobom ne boli i više me nije strah.

Oooo Venuse, oštrice ti se pozlatile.

24.11.2006.

Ne klepeći nanulama...

Priču pričao moj rođak meni, a njemu priču pričao drug, kojeg ćemo zvati Čeči. Rođak inače živi u Njemačkoj, a i Čeči je nastanjen odnedavno u zemlji Švabiji.
Čeči kupio auto bijesno, švapsko oriđinal. Pošao s bratom u posjet rodbini u BH. Bili neko vrijeme i onda ko i sva dijaspora, pošli malo i na more. Prije polaska Čečin rođak, samouki automehaničar uradi kompletan pregled auta. Uz standardno "eto ga k'o bombona, samo pići" rastadoše se. Krenuli na put nešto puno rano, ako ne i ranije. Tek što su izašli iz Sa, poče nešta klepetati (ne čujem nešta mi klepeće huhu). Čeči zaustavi auto ispred neke pekare (jedino što je tad bilo otovreno), da priupita imal' kakav automehaničar blizu. Prvo pita jednog hljeb-mejkera. On ni 'mu', ni 'be', a Boga mi ni 'ce'. Otresa ruke od kecelju, odvezuje je i krenu prema autu. Nadviri se nad otvorenu haubu i 'inteligentno' reče "A šta mu je?". Čečiju smiješno, čuj pita 'šta mu je', pa da zna šta mu je, ne bi ga ni zvao...al nejse, fin naš Čeči, "Ma eto ne znamo ni mi, zato ako nas možete uputiti kod nekog automehaničara da je blizu, a da je voljan primiti nas u ova doba". Hljeb-mejker razmišlja i drekne se prema kolegi koji je ostao u pekari "Ooooo, znaš li ti imal kakav  mehaničar da se može nać u ova doba?". I on šuti. Ista situacija, otresa ruke od brašna, skida kecelju prilazi autu(i dalje šuti). Nadviruje se nad auto i sad još 'inteligentnijim' tonom "A šta mu je?". Čeči i bratu mu smiješno, al' ne smiju se ipak cijene trud uložen. Lijepo zahvale i nastave put, iako ono nešto još klepeće.
Sada već počelo da sviče. Prolaze kroz neko mjestašce i vide onako poprilično idiličan prizor. Nana i dedo sjede u avliji, piju raaanu, raaanu, sabahile kafu. Nana u dimijama, na glavi šamija, a na nogama opanci. Dedo  u odijelu, na glavi francuzica, a na nogam opanci. Nazovu selam i onako malo se proderu da traže automehaničara. Dedo ustaje, ustaje, ustaje...i dalje ustaje, ustaje, ust'o. Prilazi, prilazi, prilazi...i dalje prilazi, priš'o. Nadviruje se nad auto (naravno ništa ne govori kao i prethodnici) i izjavljuje totalno neočekivano, aj min rili anblivbl "A šta mu je?" Tu  Čeču i brata uhvati akutni napad smijeha, al' ne mogaše se smijati da dedo ne čuje. Poče dedo teorije tipa "Da se nisu kočnice zagrijale?" (ja stvarno nemam pojma o autima, al' rođo mi objasni da je logično ko ono Zgembino 'Ambalaža rotira..Čija majka crnu vunu prede...'). Pokušavaju oni odgovoriti dedu od te ideje, al' hoće dedo sam da provjeri. Provuče ruke i samo se ču lagan zvuk 'ssssssss' (to je onaj zvuk kad se stavi meso na roštilj). Uglavnom jadni dedo se dobro opržio i brzo povukao ruke uz glasnu 'konstataciju' "Ku*ac nisu kočnice!!!". Šta dalje da se priča, Čeči i brat više nisu mogli ostati ozbiljni, nakon tolko 'A šta mu je?' i ove zadnje rečenice...Uglavnom odoše oni nekako na more. Ispostavilo se da je samo neki skroz nevažni lim klepetao, ništa strašno ...Al' priča osta da se
priča..

21.11.2006.

Bože kako godine lete...

Razgovor između malog rodjaka (3-4godinice) i moje Ninochke-senior:
R: Tekta, tekta, a gdje je tvoj tata?
NS:Nemam ja tatu sine. Umro je.
R: A gdje je on sad?
NS:Pa kad neko umre, onda ga zakopaju.
R:A tekta, tekta, jesil ti njega poželila?
NS:Jesam sine, al'..
Gleda je onim svojim plavim okicama i kaže:  Tekta ja ću njega otkopati, pa ćemo ga odvesti da mu daju onu veliku bocu u Hitnu. Imaju oni tamo i velike i male boce, a daćemo mu veliku da ozdravi.
NS:Ne može to srećo tako. Ne mogu ni doktori...
R: Ma moooože, tekta može, imaju oni hitne dotkorice, nisu obične, nego one hitne dotkorice..

E kolko sam samo puta poželjela da postoji takvo nešto...


 
19.11.2006.

Kako sam skinula mrak s očiju....

Lako...sklonila kosu s lica i bi svjetlo... E jestel pomislili?ccc.
Sad kad sam pridobila vašu pažnju, da vam pričam šta mi se jednom desilo. I sve je super i sve je za pet kad si
žensko tek došlo na svijet. Bijah mlada, zelena(ovo nije na nacionalnoj osnovi). S drugama svojim se zaputila u Slogu. Tako, plesalo se, skakalo i onda smo sve čoporativno morale u WC. Velika misterije za muške (šta ćemo zajedno u WC-u, hoćemol jedna drugoj gaće čuvati?) Siđosmo dolje, zaobiđosmo nekoliko utvara/prikaza/aveti i i obavismo...khm...šta smo trebale, da ne detaljišem... Svi izašli samo mene nema. Čekali me, čekali, a meneee neeema i neeema meeee. A ja jadna stojim unutra s pokvarenim šlicem na hlačama, ne znam šta ću...ko pokušavam nešta popraviti, al' slabo ide. One spomenute utvare/prikaze/aveti kucaju da uđu, ja ih jedno po jedno lagaaahno odj..ovaj uputim na drugu kabinu. Vratile se moje druge da vide, jesam živa. Uđe jedna da mi pomogne (čitaj: da zajedno očajavamo). Kaže "Pusti mene da ja probam". I ja stojim, ona se spustila na koljena i pokušava spaaaasit'  štooo seee spaaaaasiiiit daaa. Vidjela da se onaj neki dio iskrivio i govori "Moraš ga ispraviti da bi uš'o". I u tom trenutku ulazi jedno darkerče, koje nisam valjda uspjela odj...ma uputiti znate već...Samo zamislite scenu, ona na koljenima, ruku usmjerenih prema mom međunožju i govori "Moraš ga ispraviti da bi uš'o". Cura preblijedila i govori...'aa zauzeto je'. Moram priznati da mi je to čak i u onoj svoj nervozi bilo pravo šššega
(mehko ššš). Onda su cure neke solidarisale s bašlijama, pa smo  nekako sanirali tu šlic-sitation.
Naravoučenija koju je mlada izvukla....Bašlija iz grlz best frend...Hebo dajmondz...

16.11.2006.

Hoćemol'?

Hajd da ne budemo kreteni i da pomognemo čovjeku. Haris Švrakić obolio od raka abdomena i hitno je potrebno skupiti pare za operciju. Evo linka da se upoznate bolje sa situacijom. Nije dovoljno ako vam je samo žao, ali mrsko otići do banke da uplatite. Da je kafa s prijateljima/djevojkom/momkom ispalili bi se iz kuće ko metak. Zato imajte na umu, čovjekov život je u pitanju.

http://sarajevo.city.ba/?cat=479&id=4265O/

ovome saznadoh od Leda i odlučih da stavim i na svoj blog, a mislim da bi svi vi trebali uraditi isto. Što više ljudi postavi, više će ljudi pročitati, a nadam se i uplatiti.

 

14.11.2006.

Hajde moala da pišemo post....što da ne..

Jesam ljenčuga aaaiii? Periodično pišem postove, valjda kad imam ovulaciju (tad sam plaho plodna).
Kupih ne mp3, no mp4. Bilo nešto vrlo, veoma, mlogo jeftino, pa se odlučih na te drastiče mjere. Sad sam glavna u tramvaju, počnem nesvjesno pjevati i svi se počnu njihati u ritmu muzike za ples. Onda ja izvedem malu koreografiju uz onu šipku na sredini tramvaja, a sve baba što ima u tramvaju se okupi da mi budu bek plesačice i bek vokali...i onda se ja trznem iz maštanja i vidim pun tramvaj, sve jedno na drugom i niko me ni 2 %...šmrc...a zamisao je bila tako dobra. Želim da se zahvalim pod br. 1 finansijerima ovog projekta, zatim Simpliju koji me veoma profesionalno izvještavao o najpovoljnijim cijenama u gradu....želim da zahvalim svojim profesorima, nemam pojma što, tek tako da se malo ulizujem...eto dosta za(h)valjivanja od mene. Odo sad fino ono uputstvo da proučim, seljak čojek, sve mu treba nacrtat. Neko mi reče da ne podržava Folk-format, odo to da proučim, pa da vratim ako se ispostavi da je istina..huhihehoha
P.S. Da ne zaboravim, Šiškica kupila novu jaknu, sad se jadna više neće smrzavati...Neće više imati izgovor da se privija uz mene samo da je ugrijem....eto draga, nek ti je sa srećom, pa zovi na slatku.. ;P

05.11.2006.

Stranac u noći...

Pošto sam ja Supergirl, sasvim je logično da je sve vezano za me sa prefixom 'sjupr'. Pa i memorija mi. Tako se desi ponekad da vidim osobu koja mi se čini poznata, pa se sjetim da sam je jednom vidjela u tramvaju ili u superxafsu. Po tom pitanju definitivno nisam na Ninochku-senior, koju je tata 4-5 puta upoznavao s istim čovjekom, a ona nikako da zapamti čovjeka. Il', jednoma joj se desilo da vidi praaaavo poznatog čovjeka kad je išla s tatom na Vrelo Bosne, pa pošto nije htjela  da ispadne nekulturna fino se pozdravila, pretpostavljajući da ga zna. Onda joj je tata objasnio da se pozdravia s Harisom Silajdžićem...
Ali i najboljim se desi da ponekad posrnu...
Jedne lijepe subotnje večeri oko 9 sati, zaputih se sa ženskinjem svojim do jednog od Pubova u Šeheru nam najljepšem. Čudno
vrijeme to 9 sati naveče...vrijeme kad je prekasno za sjesti (nema se gdje, osim  sa rezervacijom), a prerano za stajati (jer bi bili jedini koji stoje). I napravismo kompromis, koji krug obiđemo da vidimo ima li ko poznat da se malo..khm..prišlepamo. U jednom trenutku vidim starog druga, kojeg nisam vidjela ihaahaaaj. To mi bilo jedno od prvih 'internet poznanstava', kad sam bila mlada i neiskusna, i koristila mirc (nc nc nc). Baš se onako obradujem, pritrčim mu, zagrlim ga, poljubim. 'Pa gdje si, nigdje te nema'. On se smješka, malo iznenađen. 'Ma eto...' . Vidim malo mi drugačiji, ali ništa čudno, ipak se nismo dugo vidjeli. 'Pa gdje si sad, jel isti onaj posao?' ja radim apdejt informacija. 'Ma sve staro..' on se i dalje smješka i kratko odgovara. Onda meni dođe luda ideja, da ja nisam pogriješila osobu 'Ma Keno, jel' de?'. On sad već mi se u facu smije
i kaže 'Nije, Suad je'.  E reko moj Suade...i samo produžim...
Pa dobro, kao što rekoh i najboljim se dešava. I tako sam ja sebe utješila, ali avaj... I bijaše opet subota (možda već nakon
7  ili 15 dana). I bijasmo moje ženskinje i ja. I bijaše jedan drugi kafić. Blizu ulaza stoji neko ko anbilivbl liči na Kenu. Sad se ja lomim, da li da priđem ili ne. Ako ne priđem, a bio Keno biće bezveze. Ako priđem, a bude onaj Suad, misliće momak da mu se nabacujem, baš sam 2 puta mogla tako pogriješiti, e baš... Krenem oprezno, kad sam došla na metar od njeg', ipak vidim da je to Sudo Lav od prije neku noć. Prepoznao me i smješka se. A ja ni 5 ni 6, a Boga mi ni 7 ni 8, nego samo skrenem
na desno prema WC-u.
Kad sam prokletinja, sa svima se pozdravljam. Umjesto da sam bitchy-spice, pa kad se neko sa mnom pozdravi da ga pogledam
ha-jel-se-mi-znamo-pogledom.
A sad najozbiljnije, dešava mi se ponekad kad izlazim iz tramvaja da zamalo kažem 'Doviđenja' onim ljudima što su
ostali...ima li nade za me?

02.11.2006.

Maybe baby...

Danas me predavanje podsjeti da sam AB negativna krvna grupa. Sjetih se kako sam to prvi put saznala. Jagoda je imala maturski rad u srednjoj 'Krve grupe' i za praktični rad svima u razredu vadila krv i određivala krvne grupe. I tako kad sam vidjela da sam negativna krvna grupa, nije mi se sviđalo, pa joj rekla da mi ponovi još jednom. Pošto je rezultat ponovo bio isti, ja je pogledam svojim telećim okicama i pitam da još jednom ponovi. Ponovo AB negativna. Vjerovatno sam je pitala još koji put, al' mi je rekla da sam dosadna (pretpostavljam, pošto se tačno ne sjećam, a to mi zvuči kao logičan slijed situacije). A sad se neko pita što je to toliko važno, pa ovaj...  Kada je majka negativna krvna grupa, a otac pozitivna, onda u trudnoći moze doći do komplikacija (pogotovo u drugoj, trećoj, četvrtoj,... pa kolko to planiram uuu :D). Naravno postoje načini da se to spriječi, al' mi nešto zvuči sigurnije tražiti Rh-negativnog muža (jer ako su i majka i otac Rh-negativni, onda nejma problema).
Eno, mala 4.srednje bila i već razmišljala o potomstvu. E jesam vala, i to rekla sebi 3 mala drekala, onako optimalno, da
uvijek u kući veselo bude. Doduše to je bilo vrijeme kad je brat tek otišao u amer'ku (neću namjerno velikim slovom da pišem, pu hebem ti zemlju daleku), pa sam se mami žalila što mi nije rodila jal još jednog braceka jal jednu sestricu. Onda sam sagledala još neke aspekte (naime, skontala sam da ću to ja morati rađat', osim ako se šta ne promijeni in d fjučr) i
odlučila da ću dobro porazmisliti, pošto ni meni 'pelena od guzice nije otpala' (akording tu maj mam).
Sad gledajući s naučnog aspekta, na te gimnazijske prijenose, zaključujem da sam vjerovatno bila u periodu narocki rečeno
'plodnijeh dana', pa mi hormoni uticali na te majčinske osjećaje.
Ovi hormonski disblansi se ne dešavaju više. Mlada se knjige prifatila, ni za šta drugo vrIJemena (što bi rekli na onoj
reklami za Fary) nema. Ma dobro, nađe se za neke ključne stvari, kao neke iz prethodnog posta hihi.

P.S.zaključci današnjeg dana:
-ne pokušavajte odgovoriti bakicu koja je naumila da uđe u krcat tramvaj. Džaba što joj jedna noga viri kroz vrata, ši iz
innnn. Ouu jeeeeaa, gooo grenmaaa ;D
-ovo maxuz za momke: ako šmekate neku djevojku i mislite da vas ona ne vidi razmislite dobro...ogledala su čudo (u ovu svrhu
mogu poslužiti i razne staklene površine i prozori)
-koliko god se pun amfiteatar mojih kolega pikao kao akademski građani, ako profesor spomene neke zamjenice tipa 'ga','mu'
tako da se može izvući iz konteksta, svi će se zgledati sa dobro poznatim osmjehom (npr. danas je profesor uporno govorio
ako neko ima 'mali' onda ne može imati 'veliki' i obratno, bilo je nešto vezano za krvne grupe, jopet)
-opet nešto za momke (što sam vam nešto blagonakolna danas): uštedite sebi vrijeme, okanite se djevojaka koje su više od vas
-postoji neko ko može pričati više od mene i danas sam s njim provela većinu dana. Da mi je ko pričao ne bi vjeorvala...
-ljudi su ko ovce, ako jedno krene na crveno svjetlo na semaforu i ostali će za njim
-ne isplati se kupiti mp3 od 512mb, jer je onaj od gigu za malenu, malenu mrvicu skuplji

P.P.S. Znadel ko gdje ima jeftinih, a dobrih i kvalitetnih empetri-ja?

31.10.2006.

Muško-ženski folovi-fazoni...

Hajd da i ja napišem post koji se barem malo dotiče ljubavnijeh tema. Neće biti nešto srceparajuće, iz prostog razloga, nijesam ti ja sinko od tog posla.
Razmišljam kako bi život bio puno jednostavniji kad ne bi bilo muško-ženskih folova-fazona. Da pojasnim? Ma one razne taktike i taktikice, koje otprilike idu ovako.
Muške: uzeću broj, ali neću je zvati neko vrijeme. Onda ću joj poslati jedan sms (ne preko 30 znakova), tek da dogovrim tu kafu. Kad izađemo pričaću o svim  djevojkama i djevojčicama u svom životu (naravno svaku sam ja nogirao i svaka me na koljenima molila da razmislim još jednom). Zarađujem sam sebi, sa starcima živim tek da bi njima bilo običnije. Počeo sam voziti sa 12 godina i baš me nerviraju ovi papci što su juče vozačku dobili, sve go Šumaher. U nekoliko navratu ću spomenuti kako je lijepa/pametna/duhovita, valjda će jedno od ove paklene trojke upaliti. Ali moram joj dati do znanja da sam i ja lafac kakvog nema preko 7 kantona, preko 7 piramida...
Ženske: odgovoriću na poruku, ali ne odmah iz dva razloga. Prvo, da se osvetim kretenu što sam morala čekati, a drugo, da on ne pomisli da sam jedva čekala poruku i da sad brzo, očajnički odgovaram na nju. Ne, ne potrebno je taktiziranje. Zatim ako on predloži petak za izlazak, ja ću reći 'subota mi više odgovara'. Ako on kaže 'u 7 sati', ja ću naravno reći da to ne dolazi u obzir, da sam slobodna tek od pola 9. Kada izađemo pustiću ga da priča o sebi (čitala sam u Cosmopolitanu da to muški vole) i čak mu ponekad postaviti neko pitanje, nek pomisli da me stvarno zanima ta priča. Ionako ako završimo zajedno zna se ko će voditi glavnu riječ. Daću mu do znanja da sam poželjna koka, ali da se ne dam tako lako. Nek se osjeća polaskanim što je uspio da me izvede na tu kafu. Onda da malo izbalansiram situaciju, kroz priču ću provući kako mi se sviđa njegov način razmišljanja i kako je duhovit, te se smijati svaki put kad i pomislim da je ispričao šalu (napomena:nije potrebno šalu stvarno i razumjeti).
Eto kratko objašnjenje za one koji su se pitali...

A meni nešto sve dosta ovog...i pozdravljam vas uz odjavnu numeru Backstreet Boys-a 'Quit playing games with my heart' (uuu iz naftalina) ;D

29.10.2006.

Ko doš'o, ko doš'o... (Dis iz Tramvaj kolin')

E  jestel' me poželjeli. Zaboravili više kako mi slova izgledaju. Ma sjedite, ne ustajte... Kod mene sve dobro u drvo da kucnem, kod vas? E jel? Baš mi je drago čut'.
Nema dijete (ja) ovijeh dana puno vremena ni za šta. Soušl lajf je na laganom stend baj-u (kao što vidite iz priloženog,
subota veče, a mlada za kompjuterom kuca post, e da i ovo dočekam buuu-huuu), blog zapostavljen (buuu-huuu agen), slabo spavam skroz (moram da priznam da se najviše na predavanjima naspavam hahahah, najozbiljnije,prošle sam sedmice zaspala 3 puta na jednom te istom predavanju i kad profesorica malo glas povisi shvatim da sam se upravo probudila).
Ovih dana prisustvovah nekoliko anbilivbl scena u tramvaju, pa opet odlučih da pišem jedan tramvajski post.
Počeću od početka, al' mislim baš od početka-početka. Još dok se nisam bila rodila...
Moja mama i moj tata su se upoznali u tramvaju. Tata je sjeo pored mame u tramvaju i očaren njenom ljepotom (koja je naravno
po Mendelovim zakonima genetike proslijeđena i na mene hihih), upitao je za ime. Ona je u početku glumila hard-tu-get, ali pošto je tata bio veliki šarmer (geni za koje moj brat samo misli da su proslijeđni na njeg' huhu, ne da seka nikom ;P) uspio je saznati i ime i prezime i br.tel. i... Rodila se ljubav. A Bogami rodili smo se i moj bracek i ja. Dakle, kao što Antigona nosi tragičku krivicu (ovo za one koji su čitali lektire, www.lektirice.net se ne pikaju nc nc nc), tako i ja nosim tramvajsku krivicu. Osudjena sam na tramvajske zgodNe i nezgodNe, pa što vam ne bih malo pisala o tom. Ha jel? Ha jest.
Da počnem s tim kako su mi dva puta novčanik ukrali. Prvi put stvarno ne znam kako, a drugi put...Drugi put me bijaše stid da
se okrenem i čovjeku kažem da mi prestane čeprkati po torbi. Hahahaha, bila mlada i neiskusna, sad se već laktam čim osjetim potencijalnu opasnost. Kad smo već kod laktanja (koja spadaju u moju užu specijalnost-instrukcije dobivala od brace košarkaša), kako da ne spomenem one govnoman-e (pedofilčine). I tako djevojke, ako se sažalite na nekog dedu i pomislite 'pa jadan, star, nemoćan, na mene se naslonio jer ne može da stoji, a ruka na mojoj guzici služi za održavanje ravnoteže, jer onaj hajvan od vozača misli da je Šumaher' dobro razmislite, doooobrooooo. Mislim da je sarajevski najpoznatiji govnoman onaj proćelavi starkelja sa čačkalicom u ustima. Uvijek u nekom sivom mantilu i sa nekom crnom aktovkom ....i naravno uvijek u blizini neke djevojke kojoj se natovari na leđa. Najgori mogući scenario je ako sjedite do prozora, a ima slobodno mjesto do vas. I naravno onda se taj govnoman tu instalira i počne da ide ljevlje i ljevlje i ljevlje. Ovdje naravno preporučujem fejms 'lakat in d rebro'. Evo me k'o MUP, opise i obavještenja dajem, al' moram moje sarajke-đevojke da upozorim na još jednog govnoman-a. Ovaj drugi ima oko 30 godina, visok, tamno-smedja kosa, plave oči, izgleda relativno normalno. Mislim da njega možete i po mirisu registrovati, ono čujemo se baš...
Bude tu i simpatičnih situacija. Prije možda mjesec, Doktorka i ja u tramvaju. Smijemo se nešto, šega, šala, pošalica. Meni
zvoni mobitel i ja to po kratkom postupku riješim (neću da Shishkica troši kredit, e bašš ;P). Čujem glas iza sebe 'Jel to Samsung?'. Ja ne reagujem, znam da govori jedan od onih deda što smo ih vidjele kad smo ulazile, pa mislim oni nešto između sebe. Ali avaj...opet on 'Ma Samsungovi su najbolji' i pokazuje na moj mobitel. Meni smiješno, pokušavam da ostanem ozbiljna i što manje da pričam da me ne uhvati smijeh, kao doktorku  npr., koja se već okrenula prema prozoru i imala nešto kao epileptični napad...samo od smijeha. Onda me dedo počeo ispitivati kol'ko sam platila mob. i gdje sam ga kupila, a ja elegantno slagala da stvaaaarrnooo ne znam (hau jes nou, znam svaku marku koju sam dala, bilo od prve plate koju sam zaradila u životu). Da napomenem, ove dede ne spadaju u onu kategoriju govnoman-a, to su oni simpatični peMzioneri, koji ti daju savjete tipa 'samo sine uči, budi svoj čo'jek'.
Druga pričica vezana za ono cmakanje djevojaka pri pozdravljanju. Inače me to nervira, kad dodjem do neke grupe gdje se
nalazi 20 ljudi i hajd sad ti moja Ninochka izljubi svu tu bagru (u obraz naravno aaa vas nc nc nc). Još se i ono muškinje ubezobrazilo pa se i ono počelo u obraze cmakati (što međusobno, što sa žeMskinjem). Vazda abdest izgubim huhuh. Što ovo sve pričam? Jagoda, Doktorka i ja smo neki dan obrisale tramvajski pod (čitaj: valjale se od smijeha), kad smo vidjeli neke srednjoškolke kako se ljube po 4 puta. Ne, ne, 2 puta nije ni izbliza dovoljno. Moraju se 4 puta izljubiti i cmoknut onako jako, da odjekne i do vozača i do nas koji smo se uštekali na kraju tramvaja. I tako djevojka krenu da izađe iz najdražeg nam prevoznog sredstva, žuri da joj se vrata ne zatvore, ali ne posustaje u naumu. Sa svakom se drugaricom poljubi po 4 puta.
I evo stvarno sam mislila da više ne pišem ništa, ali moram još ovo, sad se sjetih. Znate ono kad neko ima zarazan smijeh i
nema te šanse da se ne smijete zajedno sa njim. Tako se neko jednom u tramvaju smijao i ja sam kad god se on smije oplakala. On prestane, prestanem i ja, opet počne, opet i ja. Nikad mi nije bilo više žao iz tramvaja izaći. Nisam ni vidjela kako izgleda, šteta. Možda je mogao biti otac moje djece, koja kombinacija. Moja ljepota, inteligencija, smisao za humor, kreativnost, dobrota i..skromnost, a njegov zarazni smijeh. Gadna stvar ova tramvajska krivica...
P.S. Da, da, pogađate...lav sam u horoskopu :D

18.10.2006.

Oko mene sve je crno

U mene, u zgrade, u komšije, u male, u glave, u očiju, crna šminka. Ozbiljno, ima jedno darkerče malo, kod mene u zgradi. Pa dobro, nek' radi dijete šta hoće od sebe. Namjerno kažem dijete, jer nakon opširne studije moje mace(žene ovo vam je novi naziv mrnjaaaaauuu ;P) i ja smo zaključile da niko-me-ne-razumije-i-cijeli-svijet-me-mrzi-zato-sam-sva-u-crnom-i-plašim-ljude stil preferiraju djevojke/djevojčice između 14-17 godina. Dakle, nemam ja ništa protiv toga, apsolutno ništa.. ukoliko me ne dočeka pred vratima lifta frst ting in d sabah. Kad sam još onako snena i iznervirana jer znam da već kasnim, pa ću morati plaćati jal taxi jal komercijalu-inače poznatu još kao simetralu/transverzalu (by:Šiškica). I tako ta avet izleti pred mene, a ja k'o kad sam dijete iz rata, trzam k'o trzalica. I onako instiktivno krenuh da zauzmem š'a-ba-ho'š-se-pobit' stav, al' bijah odveć lijena. Poslije shvatih da to i nije bila tako loša odluka, jer je imala martinke na nonama, pa mi ne bi bilo veselo... E to je još jedna velika misterija, te martinke. Ljeto, martinke. Jesen, martinke. Proljeće,martinke. Zima, martinke. Ma znate moj stav, nek' nose šta hoće, šta god hoće (ja k'o fol liberalna)...al' sve dok se moji nožni prstići (jaoo još im tepam) ne nađu na udaru, a bilo je svega u tramvaju...

U mene, u puta za fakultet, u trotoara ispred pekare, u male, u nogu, u čizama, velika peta. Ovo je sušta suprotnost ovom prvom primjeru. Djevojče jedno, mlado, isto godina k'o maj fejvorit darkerče iz prvog dijela. Ugodno popunjena. Onako bolje da puuuno ljulja nego da žulja. Odjeća naravno sasvim pripijena uz tijelo, a na nogama čizme, sa pomašala petom. Pete uvrnute prema sredini, čudno nekako, uglavnom kad se spoje liče na slovo 'V'. I neki čudan hod, koji svima bode oči, pa je prate pogledom. Stvarno mi nije bilo čak ni smiješno, više nekako tužno. E rano moja...

U mene, u tramvaja, u prednjeg dijela,u malog, u glave, u fizure, zalizana kosa. Za pripadnike spola sa većim nivoom testosterona (a opet i to je varijabilno) ću izdvojiti samo jednu kategoriju, dobro možda dvije. Momčići, 2.,3. srednje u trenerkama (naravno gornji dio utrpan), na nogama cipele i naravno na junačkim prsima mobitel na lancu (valjda kompenzacija za dlake huhu). Naravno na kosi flaša Floriol zeeeejtina. Također ima i podvrsta koja glasi ovako: majica bez rukava(znak nike naprijed naravno), široke pantole s džepovima podignute do pod pazuh i učvršćene kaišom, na nogama cipele (bratove s mature k'o da gledam...a gledam).

Navedoh ove primjere jer mi se to nedavno desilo. Najvjerovatnije će i njima doći iz gornjeg zadebljanja nogu u glavu, za koju godinu. Mlado, zeleno, ovo još opraštam. A druga je priča kad vidim nafrakanu bakicu, suknja kraća nego u me, štikle za koje treba oružani list i dekolte negdje do koljena (gravitacija čini svoje)... Ipak, o ukusima ne vrijedi raspravljati...neki ljudi stvarno nemaju ukusa.


Noviji postovi | Stariji postovi

BOGAMI  ĆE  ME MLATNUT\'  OVIM  KUKURUZOM
<< 03/2010 >>
nedponutosricetpetsub
010203040506
07080910111213
14151617181920
21222324252627
28293031

MOJI FAVORITI

Brojač posjeta
40567

Powered by Blogger.ba